... mene pa že več kot en mesec me ni bilo na spregled tukajle. In kaj me je danes pripeljalo do spoznanja, da bi morebiti bilo treba obnoviti moj mali svet? MEGLA ...
Tvoje tijelo osipa se poput pijeska sad,
Tvoje lice nestaje u zraku kao dim
Umorna sam. Shrvala me za ljubavlju tvojom duga glad.
Ti si s druge strane rijeke,
Polako vec se mirim s tim.
Magla svuda, magla oko nas,
Iz daljine jedva cujno dopire tvoj glas.
Magla svuda, magla oko nas.
Prekasno je uzaludno,
Sve je dublji jaz.
Tvoje usne od papira, ne osjecam ih vec.
Tvoje ruke izmicu k'o ispred dana noc.
Nekad ipak kriknula bih poneku psovku il' grubu rijec
Ipak sutim, gusim srce,
Mora se naprijed, dalje poc.
Tvojih rijeci ne sjecam se, ne pamtim tvoj glas.
Milovanja tvoja jos su samo dio sna.
Sve sto oboje smo htjeli odavno vec je iza nas,
U tom moru sivih lica
Uzalud tvoje trazim ja.
(Josipa Lisac, Magla; v četrtek diva nastopa v mediaparku...)
... ampak nisem tako melanholično razpoložena, le boljsega komada nisem našla na to temo, pa še Josipa je carica ... :)
Ni komentarjev:
Objavite komentar